Nikšić – Pljevlja i Nikšić su po svim pitanjima ekologije i relevanim pokazateljima, najugroženiji gradovi u Crnoj Gori i regionu, a umjesto predsjednika tih opština, probleme pokušavaju učini vidljivim malobrojne ekološke organizacije, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Ekološkog pokreta „Ozon” iz Nikšića i „Breznica” iz Pljevalja.
Ekolozi dva grada zahtijevaju da se hitno dodijele subvencije za struju, građanima onih opština gdje se utvrdi da su zagađenja vazduha tokom grejne sezone povećana, posebno Pljevljacima i Nikšićanima, ali i da Vlada razmisli o osnivanju posebnom Ministarstva koje bi se bavilo ekološkim problemima i klimatskim promjenama.
Zagađeni vazduh, neriješena pitanja odlaganja otpada, nezaštićeni, iako po zakonu zaštićeni predjeli, te industrijski subjekti koji, uz prećutnu saglasnost državnih organa, ne poštuju ekološke standarde samo su neki u nizu problema koje karakterišu dvije opštine čiji resursi se, s druge strane, nemilosrdno koriste dok njihovi građani „grcaju” u otrovima.
Zbog višegodišnjih ekoloških problema dvije ekološke organizacije su najavile radikalnije mjere kako bi upozorili nadležne da se mora re­a­go­va­ti. „Bre­zni­ca” će u de­cem­bru na plje­valj­skom tr­gu or­ga­ni­zo­va­ti ve­li­ki pro­test gra­đa­na, a „Ozon” od 2. ja­nu­a­ra na­red­ne go­di­ne će po­če­ti da sku­plja pot­pi­se za za­bra­nu ra­da fa­bri­ke „To­šče­lik” ko­ja, ka­ko su sa­op­šti­li, već go­di­na­ma ra­di bez eko­lo­ške sa­gla­sno­sti, pa i in­te­gri­sa­ne eko­lo­ške do­zvo­le.
Je­dan od za­htje­va je i da se Agen­ci­ji za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne do­di­je­le ve­će in­ge­ren­ci­je.
– U gra­du pod Go­lu­bi­njom od 2011. go­di­ne pre­ma po­da­ci­ma sa mjer­nih sta­ni­ca pri­sut­no je kon­stant­no za­ga­đe­nje va­zdu­ha, go­di­šnje u pro­sje­ku po vi­še od 180 da­na, is­ta­kao je Mi­lo­rad Mi­tro­vić, di­rek­tor „Bre­zni­ce”. Pro­šle go­di­ne u Plje­vlji­ma bi­la su 364 va­lid­na da­na mje­re­nja, od če­ga 181 sa pre­ko­ra­če­nji­ma pa­ra­me­ta­ra za­ga­đu­ju­ćih če­sti­ca. Sred­nje go­di­šnje vri­jed­no­sti PM10 če­sti­ca bi­le su u pre­ko­ra­če­nju 89,43 mi­kro­gra­ma po me­tru kub­nom, a ka­len­dar­skoj go­di­ni do­zvo­lje­no pre­ko­ra­če­nje je sve­ga 35 da­na.
– La­ni je za­bi­lje­že­no i pre­ko­ra­če­nje PM 2,5 če­sti­ca ko­je su, ka­ko je Mi­tro­vić ka­zao, da­le­ko opa­sni­je.
– Svi ovi po­da­ci u Plje­vlji­ma bi tre­ba­lo da za­bri­nu sva­kog nor­mal­nog čo­vje­ka u jed­noj ozbilj­noj dr­ža­vi. Me­đu­tim, u eko­lo­škoj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri se to ne de­ša­va. Na­su­prot to­me pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić ka­že da ne tre­ba Plje­vlji­ma do­dje­lji­va­ti eko­lo­šku na­kna­du dok se ne kon­so­li­du­je elek­tro­pri­ved­ni si­stem dr­ža­ve, pa ga pi­tam da li on mi­sli da naš grad tre­ba da osta­ne u ova­ki­vom sta­nju i da je va­žni­ji elek­tro­pri­vred­ni si­stem i pro­iz­vod­nja stru­je od zdra­vlja Plje­vlja­ka, ko­je bi tre­ba­lo da bu­de va­žni­je od pro­iz­vod­nje stru­je – re­kao je Mi­tro­vić.
Upra­vlja­nje gra­dom se ne svo­di, ka­zao je on, as­fal­ti­ra­njem uli­ca, već se mo­ra­ju ra­di­ti broj­ne dru­ge stva­ri ko­je bi po­bolj­ša­le ži­vot Plje­vlja­ka sa svih aspe­ka­ta, a po­seb­no onog ko­ji se ti­če iole zdra­ve ži­vot­ne sre­di­ne.
Slič­ne pro­ble­me, re­kao je di­rek­tor „Ozo­na” Alek­san­dar Pe­ro­vić, ima i Nik­šić gdje su ta­ko­đe za­bi­lje­že­na pre­ko­ra­če­nja opa­snih ma­te­ri­ja u va­zdu­hu. Obje op­šti­ne su ina­če je­di­ni „re­sur­si” za pro­iz­vod­nju stru­je, a da to od to­ga nji­ho­vi gra­đa­ni ne­ma­ju ni­ka­kvu za­šti­tu, a ni ko­rist.
„To­šče­li­ku”, kao i KAP-u, ka­zao je Pe­ro­vić, pro­mje­nom za­ko­na od­lo­že­no je da do 1. ja­nu­a­ra na­red­ne gdo­i­ne do­bi­ju in­te­gri­sa­ne eko­lo­ške do­zvo­le, ali, s ob­zi­rom na si­tu­a­ci­ju, oče­ki­va­nja u tom do­me­nu su ve­o­ma ma­la.
– U „To­šče­li­ku” su iz­o­sta­le na­ja­vlje­ne in­ve­sti­ci­je i pla­ni­ra­ni broj rad­ni­ka. Kao gra­đa­ni i lo­kal­na za­jed­ni­ca do sa­da smo, pre­po­zna­ju­ći va­žnost te fa­bri­ke za raz­voj Nik­ši­ća, ima­li str­plje­nja. Me­đu­tim, da­nas mo­že­mo re­ći da ona ni po če­mu ne za­slu­žu­je po­dr­šku, uva­ža­va­ju­ći lju­de ko­ji u njoj ra­de ka­ko bi pre­hra­ni­li po­o­di­ce. Ako 1. ja­nu­a­ra ne do­bi­ju in­te­gr­si­a­nu eko­lo­šku do­zvo­lu, „Ozon” će na­red­nog da­na po­kre­nu­ti pe­ti­ci­ju da se u „To­šče­lik” sta­vi ključ, na­ja­vio je Pe­ro­vić.
B.Bra­šnjo


Po­sao za Tu­ži­la­štvo

Na pri­vre­me­nu de­po­ni­ju ot­pa­da u Nik­ši­ću, Mi­slov Do, za po­sled­njih de­se­tak go­di­na od­lo­že­no je vi­še od 500 hi­lja­da to­na ra­znog opa­da, re­kao je ju­če Pe­ro­vić. Po za­ko­nu ta lo­ka­ci­ja mo­gla je da bu­de od­la­ga­li­šte sve­ga go­di­nu, uz mo­guć­nost pro­du­že­nja na even­tu­al­no još dvi­je, a nje­no da­lje ko­ri­šće­nje odav­no je iza­šlo iz svih za­kon­skih okvi­ra. Nik­šić­ka de­po­ni­ja, sma­tra on, u zo­ni je eko kri­mi­na­la ko­ji je na vr­hun­cu, ali i iz­ra­že­ne si­ve eko­no­mi­je sa či­ta­vim ni­zom ko­rup­tiv­nih ele­me­na­ta.
– Po­zi­va­mo sve nad­le­žne in­sti­tu­ci­je na če­lu sa Vr­hov­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom da se po­za­ba­ve pro­ble­ma­ti­kom Mi­slo­vog Do­la. De­po­ni­ju da za­tvo­re, i da Op­šti­ni na­lo­že da ko­mu­nal­ni ot­pad od­la­že na naj­bli­žu lo­ka­ci­ju ko­ja po­slu­je u za­kon­skim okvi­ri­ma, a to je pod­go­rič­ka de­po­ni­ja. To što lo­kal­na upra­va ni­je spo­sob­na da or­ga­ni­zu­je od­la­ga­nje ot­pa­da shod­no za­ko­nu pr­vi je i osnov­ni po­ka­za­telj ka­ko ona funk­ci­o­ni­še, ka­te­go­ri­čan je Pe­ro­vić.
Za is­pi­ti­va­nje je, sma­tra on, i na­pu­šte­no od­la­ga­li­šte biv­še Že­lje­za­re, Hal­da 1 i 2, kao za­šti­će­ni pre­dio park šu­me Tre­bje­sa, na či­jim ru­bo­vi­ma se već go­di­na­ma ne­kon­tro­li­sa­no gra­di.